NEZABORAVNOJ DEVOJCI !!!

image_print

NEZABORAVNOJ DEVOJCI !!!
Neka ti ne bude cudno sto ti pisem. Da, ja ti opet pisem, jer te volim. Volim te neizmerno mnogo. Pred mojim ocima jos lebdi tvoj dragi lik, tvoje nezne ruke koje su milovale moju kosu, tvoje oci, oh te divne oci koje su me tako blago promatrale, dok je u njima sijala neka cudna iskra, izbijala radost i velika ceznja.
Jos sam opijen od tvojih slatkih usana, koje su me tako pozudno tako dugo, ljubile, bez prestanka kao pcela kad je na najsladem cvetu i zeli da iz njega izvuce i poslednji sok. Naslonjen na tvoje grudi, jos uvek cujem otkucaje tvoga srca, slusam tvoje uzdisaje.
Slusam tvoje reci, najdraze i najneznije reci na svetu izrecene tako nezno i toplo, gotovo sapcuci, kao majcinske reci izrecene nad kolevkom deteta.
” Za tebe duso zivot dajem.
Volis li me duso?
Ako mi odes mogu reci da sam
samo jednom u zivotu imala
coveka, coveka kog sam neizmerno ljubila.
Jos nikom, do tebi nisam mogla
pokloniti te reci. Ja svoje reci uzalud ne trosim. ”
A sada, sada si sve to zaboravila, zaboravila i nema te vise. Gde si da se nisi sakrila na zgariste ptica ili pod neku krosnju drveta ili te mozda zaborav odneo? Ja te cekam, cekam te i negde u nedogled nazirem senku tvog povratka. Dodi i vrati izgubljeni mir mojim snovima, vrati sve ono sto je protkano paucinom i odneto u zaborav.
Sve svoje dane poklanjam tebi, samo opet dodi, kao nekada, i prosetaj nasim ulicama.
Zasto me opet ne budis u ranu proletnu zoru, zajedno sa budenjem dana i radanjem sunca. Dodi da opet setamo stazom uz malu reku. Zelim da mi opet uberes cvet maslacka, da mi njegove latice prospes po licu, da se razdragano smejemo, i trcimo, drzeci se za ruke. A onda, onda da umorni sednemo na obali i uz sum malih valova, cekamo zalazak sunca.
Tvoj zauvek MEMAN

Idi na alatnu traku