NAJDRAZA DEVOJKO ZLATO !!!

NAJDRAZA DEVOJKO ZLATO !!!! Visoki sumoviti breg, prosaran starim hrastovima. Mozda ces se pitati zbog cega ti pisem o mestu koje ti dobro poznajes ali hteo sam te uveriti u to da znam gde se koji kamen nalazi, zbun, i trn. Malo je cudno ali svati kako je lepo lutati uvek istim stazama. To nije sve. Ti me poznajes kao samu sebe. Postoji tu jedna tacka na nasim srcima. Stekao sam utisak da ono sto ja i ti znamo u vezi nas, nesmemo poveriti nikome. Zamisli sta bi radoznali u tom slucaju ucinili. Ja se rado secam svih oni mesta za koje su vezana sva nasa osecanja. Ziva mi je slika pred ocima, svega onog sto se zbilo u ne tako daleko u proteklom vremenu. Mila nije mi sve jedno kad se setim starog hrasta gde sam te prvi put poljubio, to je bilo nehotice veruj mi. Ja sam se nasalio, stavljao sam ti cokoladu u usta, i tako se desio poljubac. A ti tako si me zbunjeno gledala, cinilo mi se da ces pruziti otpor, zato sam te drzao za ruke. Ucinila si mi se najneznijim bicem na svetu. Izazvala si me. U ocima sam tvojim video pitoma brda i dolove, tako si me umiljato gledala. Poljubio sam te, nije to sve, onda kad sam u momentu ocekivao da ces mi reci ne, cinilo mi se da gresim. Nisam pre zatrazio odobrenje. Draga, mila u tvojim bistrim ocima, bistrim kao planinska reka, lepim kao more, potekla je suza i stropostala se medu nas. Osecao sam tvoje vrele usne na mojima. Kad su se ponovo pogledi sreli, sa sapatom smo u isti glas izgovorili te drage reci VOLIM TE. Bile su upucene tebi i meni. Ja se usamljen uvek rado secam njih, uvek su mi prisutne i uvek se secam starog hrasta i naseg mesta. I tako iz noci u noc pustim koju suzu radosnicu, i kujem vruce gvozdze kao sto bi kovao nasu ljubav. Uvek mislim na tebe. TVOJ ZAUVEK Tekstopisac Meman