DEVOJCI RAMAJANI !!!!

image_print

DEVOJCI RAMAJANI !!!! Gledajuci tebe, cini mi se da gledam vile iz nasih narodni pesama, gledajuci tvoj hod cini mi se da posmatram ” hod Dijanin velicanstveni”, gledajuci pokrete tvoga tela cini mi se da posmatram Dafnu u koju se zaljubio bog sunca i poezije Apolon i koju su bogovi pretvorili u mirisnu lovoriku, gledajuci tvoju kosu cinilo mi se da gledam guste i ozvjezdane kose mitske Berenike. Za kratko vreme koliko sam te gledao, ispred mene su prolazile citave galerije zenskih likova, koje su stvorili vajari, slikari i knjizevnici, Venere, Mona Lize, despotice Liverine, Helene, Santiceve Emine i bezbroj drugih. Jedan pisac kaze da nema lepseg prizora od velicanstvenog Oriona, najlepseg ukrasa nebeskog svoda, kad se u pratnji Sirijusa pojavi na Lovcenu u celoj svojoj lepoti, dostojanstvu i sjaju. Meni se cini da sam slican prizor doziveo stojeci pred tobom, kao pred velelepnim kipom koji je izvajala vjesta i cudotvorna ruka Mikelandzela ili Leonarda da Vincija. Lice iz koga lije svetlost, telo ciji sklad vajar nebi umeo pnoviti stvaraju utisak da se radi o fenomenu zenske lepote. Ni cvetovi narcisa, ruza, zumbula, ljubicica, kao i drugog najraznovrsnijeg mirisljivog cveca, nisu me toplo i nezno milovali kao tvoj blagi pogled. Zakleo bih se da je priroda u tebi dozivela svoj vrhunac i da si obrazac lepote citavog zenskog sveta.Zao mi je sto nisam u mogucnosti da opisem tvoju nenadmasenu lepotu. Znam da bi ovom mom otkricu pozavideli mnogi obozavaoci zenske lepote a pogotovu pesnici Santicevog i Presernovog duha. Isto tako mi je zao sto nisam u stanju opisati osecaje koje u meni rasplamsavas. Kao sto zvezdana nevesta, Venera, ocara i uznemiri svemir, tako uznemiris i ti mene. Moje tele drhti pred tobom kao prut na planinskom potoku, srce usplahireno kuca, krv kljuca, vri, kipti, dusa od velike i perom ne opisane ceznje duboko dise. Telo mi drhti jer nije sigurno da ce se bar na trenutak spojiti sa tobom. Tvoje carobno telo moju dusu zaplenilo kao nekom magijskom moci. Nisam u mogucnosti da se oduprem, mada to i ne pokusavam. Prosto da uzivam u ceznji za tobom, za najlepsim stvorenjem koje su moje oci videle. Ali ova neugasiva ceznja kao da razara moj organizam. Radi toga trazim jedini lek, da mi udahnes dio tvoje duse, da osetim njen miris, koji je jaci od mirisa rajskog cveca, da uzivam u milovanju tvojih bozurova koji podsecaju na rajske jabuke i da bar na trenutak postanemo jedno bice. Jedino bih tad osetio slast zivota, i ostao bih ti vecno zahvalan. Ako ne , telo bi mi venulo i u mucenju umiralo, trujuci se sopstvenim otrovom. TVOJ MEMAN Tekstopisac Meman

Idi na alatnu traku